Evo kolege i kolegice,baš ova zbivanja oko nas koja se događaju su me potakla na prošlost da napišem ukratko nešto o mom ratnom heroju!!Baš kao što mnogi kažu nije lako zaboraviti a nije ni bilo davno,pa nešto ukratko o tome.....Čuli su se pucnji iz blizine,tenkovi,rakete su tutnjale nad gradom Osijekom!A na samoj prvoj liniji nisi znao koji su tvoji ljudi kolaps živi,krajnje vrijeme da odemo,niko i nije znao da ima još ljudi.Bila sam djete,al se sjećam te proljetne nezaboravne noći.Jebiga sve što sam imala na sebi je piđama i omiljene PATIKE!!!Cijelu noć smo se probijali kroz okučnice obljižnjih razrušenih kuća,šljivika,i kilometrima posađenih i polomljenih kukuruza,nisi ni znao gdje bježiš.na koga ćeš najić,nizi završiti.Najgore je bilo slušati odzvanjanje metaka i viku u daljini.
Ni sam BOG nije zano hoćemo se izvući.Kada smo već počeli gubiti nadu, začuli smo muške glasove POVLAČENJE ima li koga??Taj vojnik čvrsto me zgrabio za ruku,trčali smo ko maratonci,ali to nije bilo dovoljno.Uhvatio me u naručje kao psljednju nadu u jednom trenutku, osjetila sam da mi je patika ispala s nogu,nerazmišljajuči sam plakala,on mi je samo rekao izdrži još malo!Bila sam na sigurnome!!!Istrčao je van iz zgrade,u trenu je došao s patikom zavezanom oko vrata!!!To je bio moj ratni heroj!!Nikad neću zaboraviti njegove oći u tom trenu. Nikad ga više nisam vidjela.. voljela bi da jesam! Jebiga,svima su se dešavala sranja, i mnogima je nešto uskraćeno! Eto tako se osječam večeras, idem se ja malo družiti...
Nema komentara:
Objavi komentar